Istorijat

Zlatni period i najnovije doba

Ono što tada nisu znali je to da je pred Klubom zapravo desetogodišnji period koji se može nazvati klupskim zlatnim periodom. Jedinstvena generacija veslačica i veslača potpuno je dominirala domaćim veslanjem, a ostvareni su i najvredniji uspesi na međunarodnim takmičenjima. Gordana Brković, Saša Đurić, Jovanka Milanović (tadašnja „prva dama“ jugoslovenskog veslanja), Marija Nunić, Svetislav Čiča, Živojin Krstić, Milorad Nakomčić, Dušan Kovačev, Goran „Miki“ Mikalački i Dragoljub „Šuki“ Mikalački, Stevan Mečkić, Milorad „Duboki“ Đurić, Siniša Mirkov, Ljubiša Mirkov, Čurić Olivera, Nunić Slavica, Seke Gabrijela, Radišić Aleksandra, Piperski Branislava, Basta Ivana i naravno Milorad Stanulov i drugi, pod vođstvom trenera Vučićevića, početkom 80-ih preuzimaju primat pa su 1983.g, na stogodišnjicu osnivanja Kluba ekipno bili najuspešniji na prvenstvu Vojvodine, Srbije i na seniorskom prvenstvu Jugoslavije.

Ovaj uspeh je ponovljen i 1985.g, s tim da je te godine Begej 1883 ekipni prvak SFRJ i u juniorskoj i u seniorskoj konkurenciji i osvojio Trofej Plivskih jezera.Begej 1883 je 1986.g. ponovo ekipni prvak SFRJ sa 43 boda, ispred Crvene Zvezde koja je imala 42 boda, a 1987.g. sjajna generacija je uspela da u pet godina i četvrti put bude ekipni prvak SFRJ. Naši vrhunski takmičari, predvođeni Stanulovim, nastupali su na nizu takmičenja i kao članovi reprezentacije Jugoslavije. Ostao je zabeležen podatak da je 1985.g, na Balkanijadi u Janjini (Grčka) Begej 1883 dao čak trećinu posada seniorske reprezentacije Jugoslavije.

Svakako, najveće uspehe i ove generacije i Kluba uopšte ostvario je Milorad Stanulov.

U skifu je:

šestostruki prvak SFRJ – 1978,1980,1982,1983,1984,1985,
pobednik Kupa SFRJ,
pobednik osam internacionalnih regata,
trostruki prvak Balkana – 1978,1979,1982,
prvak Mediterana – 1979 (Split – Zaton),
trećeplasiran na Spartakijadi (Moskva 1979 ),
trećeplasiran na Prvenstvu sveta (Novi Zeland 1978.g).

U dublu je:

trostruki prvak SFRJ – 1979,1983,1985,
dvostruki prvak Balkana – 1980,1983,
osvajač srebrne i bronzane medalje na Olimpijskim igrama (Moskva 1980.g. i Los Anđeles 1984.g).

Tri puta je bio prvak SFRJ i u skul četvercu – 1986,1987,1988.
Ubedljivo je najtrofejniji domaći veslač, a potom i uspešan sportski radnik koji je, između ostalog, 1989.g. izabaran za predsednik Kluba, za predsednika Veslačkog saveza Vojvodine i za predsednika Veslačkog saveza Jugoslavije.

Iz ovog perioda, osim što smo Otvoreno prvenstvo Vojvodine organizovali 1978, 1980.i 1983.g. (ovo poslednje u sklopu proslave stogodišnjeg jubileja Kluba), beležimo da je Klub pozivan da čestvuje na brojnim takmičenjima u inostranstvu, a kao podatak koji imponuje izdvajamo onaj iz juna 1981.g. kada je na novoizgrađenoj regatnoj stazi pored Segedina lokalni veslački klub sa VS Mađarske organizovao probnu regatu. Učestvovali su svi klubovi iz Mađarske, a kao jedini klub iz inostranstva pozvan je Begej 1883.Bio je to čin domaćina kojim je želeo da obnovi prijateljstvo dva kluba iz prethodnog veka. Dugi niz godina potom bili smo redovni gosti Međunarodne regate u Segedinu.

Na inicjativu i pod vođstvom neumornog Drndarski Josipa od proleća 1982.g. u okviru Kluba je radila pionirska škola veslanja. U njoj su posle dvogodišnje obuke stasavali budući takmičari Kluba.Mada je najveći broj takmičara naravno dolazio iz klupske škole veslanja, u ovom periodu su u Klub dolazili i veslači (seniorke i seniori) iz drugih klubova, privučeni vrhunskim rezultatima (Obradović Branko, Slišković Ružica, Betlehem Željko, Đuričović Davor, Jasinski Aleksandar, Prižmić Nikša).

Počev od prvog dana 1991.g. trener veslača je Čiča Svetislav. Sa mnogo uspeha je posao trenera neprekidno obavljao sve do kraja sezone 2017.g. Za sav taj period, Čiča je i veslačima i Klubu bio više od trenera.

U to vreme je otežano funkcionisanje dve klupske sekcije, veslačke i kajakaške, rešeno tako što se sa 1. januarom 1992.g. iz Kluba izdvojio Kajak klub Begej, a VK Begej 1883 je nastavio sa radom kao pravni sledbenik VKK Begej 1883. Dva kluba su nastavila sa samostalnim radom, kao dobre komšije koje se i danas pomažu kada god je to potrebno.
Te 1992.g, nakon radova na renoviranju mosta i posle 23 godine od preseljenja, stekli su se uslovi za proširenje klupskih prostorija, prvenstveno proširenje teretane, prostora za ergometre i sređivanje još jedne svlačionice.

U predstojećem periodu, uprkos otežanom funkcionisanju Kluba zbog loše finansijske situacije, kako u sâmom Klubu tako i zemlji uopšte, Klub uspeva da ostvari dobre rezultate i na klupskom i na reprezentativnom nivou. Period devedesetih godina je obeležio tandem Ivetić Jovica i Ronto Laslo. Pored brojnih titula državnih prvaka u mlađim kategorijama i seniorskoj konkurenciji, kao najvredniji uspesi im se izdvajaju 8. mesto u dvojcu za lake seniore na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1997.g. i 4. mesto u četvercu za mlađe seniore na Kupu nacija 1998.g. u Grčkoj. Klub je 1998.g. proglašen za najuspešniji zrenjaninski klub.

U prvim godinama XXI veka uslovi u Klubu postaju sve lošiji i članstvo sve malobrojnije, što se iz sezone u sezonu negativno odražavalo i na ukupne sportske rezultate, u kojima dominiraju rezultati mlađih kategorija. Ta negativna tendencija je promenjena poslednjih godina, kada je Klubom prostrujala nova energija. Veslanje je promovisano uspešnim organizovanjem Školskih prvenstava Zrenjanina na veslačkim ergometrima, domaćinstvom Prvenstvima Srbije na veslačkim ergometrima, te organizovanjem regata na Peskari, pa na Begeju opet veslaju mladi veslači koji pokazuju da su kadri da budu deo bogate istorije Kluba.

Ovaj istorijat je praktično sažetak istorijata Kluba koji je delom rezultat velikog istraživačkog poduhvata Drndarski Josipa, a delom rezultat njegovih godišnjih izveštaja o radu Kluba.

Josip Drnarski (1925-1995) je bio član Kluba od 1942. do 1992.g. Osim kao takmičar u burnim vremenima, Drndarski je posaban trag ostavio kao sportski radnik u posleratnom periodu. Od 1951. do 1990.g. je bio vođa puta i delegat na gotovo svim takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Kao tehnički referent (1958 – 1970) i kao predsednik Tehničke komisije (1974 – 1989) umnogome je doprineo organizaciji i radu Kluba. Bio je angažovan i u radu veslačkih organizacija van Kluba, pa je bio prvi predsednik Predsedništva VSV, a 1980-1989.g. je član Predsedništva VSJ. Bio je veslački sudija od 1961. do 1991.g, a imao je i licencu međunarodnog sudije Međunarodne veslačke federacije.

Za izuzetan razvoj veslačkog sporta VSJ ga je 1972.g. odlikovao zlatnom medaljom, a SOFK Vojvodine mu je 1985.g. dodelila svoje najveće priznanje – nagradu Jovan Mikić Spartak.Kao posebno među mnogobrojnim priznanjima je isticao to što ga je skupština VK Begej 1883 proglasila za počasnog člana Kluba.

Najveće sportsko priznanje u AP Vojvodini – nagrada Jovan Mikić Spartak je pet puta „stigla“ u Klub:

1979.g. – Milorad Stanulov (sportista),
1983.g. – VKK Begej 1883 (sportska organizacija),
1984.g. – Veselin Vučićević (sportski radnik),
1985.g. – Josip Drndarski (sportski radnik),
2018.g. – Milorad Stanulov (životno delo).

O nama

Istorijat

01.

Prvi zaveslaji

Počeci veslanja u gradu vezani su za Ronai Jenea i Mihalovič Edena.Tokom studiranja prava u Bratislavi oni su postali članovi…

02.

Posle Prvog svetskog rata

U periodu između dva svetska rata beležimo da je 1919.g. za predsednika Kluba izabran Adam Knab i da je tu dužnost obavljao..

03.

Posle Drugog svetskog rata

Po oslobođenju veslački dom je ipak oktobra 1944.g. proglašen vojnim objektom i to je ostao do kraja 1945.g. U međuvremenu je…